Akademija Cojić

Na laboratorijskom nalazu šećer je povišen, ali još uvek nemate dijabetes. Šta zapravo znači predijabetes?

Predijabetes je stanje u kojem su vrednosti glukoze u krvi više od normalnih, ali još uvek ne dostižu kriterijume za dijabetes tipa 2.

Često se razvija postepeno i može dugo proći bez jasnih simptoma. Upravo zato laboratorijski nalaz može biti prvi znak da organizam više ne reguliše glukozu jednako efikasno kao ranije.

Predijabetes je važan jer ukazuje na povećan rizik za razvoj dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Ali istovremeno predstavlja period u kojem promene životnih navika mogu napraviti veoma značajnu razliku.

Šta možemo da menjamo?

✔ Ishranu – kvalitet i količina ugljenih hidrata, dovoljno vlakana i proteina, kao i ukupna struktura obroka mogu doprineti boljoj regulaciji glikemije.

✔ Kretanje – tokom fizičke aktivnosti mišići koriste glukozu kao izvor energije, a redovna aktivnost doprinosi boljoj osetljivosti na insulin.

✔ Telesnu kompoziciju – kada postoji višak telesne mase, posebno visceralnog masnog tkiva, njeno postepeno smanjenje može značajno doprineti poboljšanju metaboličkih parametara.

✔ Svakodnevne navike – san, redovnost obroka, fizička aktivnost i održivost promena važni su deo dugoročnog pristupa.

Zato predijabetes nije trenutak za rigoroznu dijetu niti za nasumično izbacivanje svih ugljenih hidrata.

To je trenutak za pravovremenu procenu i individualni plan.

Nutricionistički pregled omogućava da sagledamo laboratorijske nalaze, zdravstveno stanje, telesnu kompoziciju i postojeće navike i napravimo plan ishrane prilagođen konkretnim potrebama.

Predijabetes jeste upozorenje. Ali je istovremeno i prilika da reagujemo na vreme.

📩 Zakažite nutricionistički pregled i izradu individualnog plana ishrane.

Kada govorimo o zdravlju srca, često se fokusiramo na jedan broj – krvni pritisak, holesterol ili telesnu težinu.

Međutim, kardiovaskularni rizik ne određuje samo jedan parametar.

Na zdravlje srca i krvnih sudova utiču krvni pritisak, nivo LDL holesterola i triglicerida, regulacija glukoze, telesna kompozicija, fizička aktivnost, pušenje, genetika i brojne druge okolnosti.

I upravo zato ni ishranu za zdravlje srca ne možemo svesti na jednu namirnicu koju treba izbaciti.

Važan je celokupan obrazac ishrane:

✔ više povrća, voća, mahunarki i integralnih žitarica
✔ dovoljno vlakana
✔ prednost nezasićenim mastima u odnosu na zasićene
✔ manje soli i hrane bogate natrijumom
✔ manje ultraprerađene hrane i zaslađenih napitaka
✔ ograničen unos alkohola
✔ energetski unos prilagođen individualnim potrebama

Takav način ishrane može doprineti boljoj kontroli krvnog pritiska, lipidnog profila, telesne mase i glikemije – faktora koji su važni za dugoročno zdravlje srca i krvnih sudova.

Ali ni ovde ne postoji jedan jelovnik koji odgovara svima.

Osoba sa hipertenzijom, osoba sa povišenim LDL holesterolom i osoba sa insulinskom rezistencijom mogu imati zajedničke principe ishrane, ali njihov individualni plan neće nužno izgledati isto.

Zato nutricionistički pregled podrazumeva sagledavanje zdravstvenog stanja, laboratorijskih nalaza, terapije, telesne kompozicije i postojećih navika pre izrade plana ishrane.

Ne menjamo samo ono što je na tanjiru. Cilj je da utičemo na faktore rizika na koje možemo da utičemo.

📩 Zakažite nutricionistički pregled i izradu individualnog plana ishrane.

Doktor vam je rekao da imate povišen krvni pritisak i prvi savet koji ste čuli bio je: „Nemojte da jedete slano.“

To jeste važno – ali nije cela priča.

Hipertenzija je stanje u kojem je krvni pritisak trajno povišen, a ishrana predstavlja jedan od važnih faktora na koje možemo da utičemo.

Kada govorimo o soli, zapravo nas prvenstveno zanima natrijum. Njegov prekomeran unos kod mnogih osoba doprinosi zadržavanju tečnosti i povećanju krvnog pritiska.

Ali problem nije samo so koju dodajemo tokom kuvanja.

Veliki deo natrijuma možemo uneti kroz prerađene mesne proizvode, gotovu i brzu hranu, grickalice, pekarske proizvode, sireve, sosove i druge industrijski prerađene namirnice. Zato sklanjanje slanika sa stola nije uvek dovoljno.

Sa druge strane, važan je i kalijum. Ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama i drugim prirodnim izvorima kalijuma može doprineti boljoj regulaciji krvnog pritiska kod osoba kod kojih ne postoje medicinska ograničenja za njegov unos.

Važni su i:

✔ dovoljan unos povrća i namirnica bogatih vlaknima
✔ kvalitet ukupne ishrane, a ne samo jedne namirnice
✔ regulacija telesne mase kada postoji njen višak
✔ ograničavanje alkohola
✔ redovna fizička aktivnost

Zato kod hipertenzije ne pravimo samo listu „dozvoljeno i zabranjeno“.

Nutricionistički pregled omogućava da sagledamo zdravstveno stanje, postojeću terapiju, laboratorijske nalaze, telesnu kompoziciju i dosadašnje navike, a zatim napravimo individualni plan ishrane koji može biti deo ukupnog pristupa regulaciji krvnog pritiska.

Ishrana ne zamenjuje antihipertenzivnu terapiju kada je ona potrebna, ali promene načina ishrane i životnih navika mogu imati važnu ulogu u kontroli hipertenzije.

📩 Zakažite nutricionistički pregled i izradu individualnog plana ishrane.

Dobili ste dijagnozu PCOS-a i sada pokušavate da saznate šta bi trebalo da jedete.

Na internetu vas dočekuju različite „PCOS dijete“, liste zabranjenih namirnica, saveti da potpuno izbacite ugljene hidrate, gluten, mlečne proizvode ili šećer.

Ali ne postoji jedna univerzalna ishrana za PCOS.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je kompleksan hormonski i metabolički poremećaj koji se ne ispoljava isto kod svake osobe.

Kod mnogih osoba sa PCOS-om prisutna je insulinska rezistencija. Povišene koncentracije insulina mogu doprineti povećanoj proizvodnji androgena i dodatno uticati na hormonsku ravnotežu. Međutim, insulinska rezistencija nije prisutna kod svih osoba sa PCOS-om.

Zato se način ishrane prilagođava konkretnom metaboličkom i zdravstvenom stanju, a ne samo nazivu dijagnoze.

U praksi, pažnju možemo usmeriti na:

✔ kvalitet i količinu ugljenih hidrata – prednost namirnicama bogatim vlaknima i manje rafinisanim izvorima

✔ dovoljan unos proteina – važan za sitost i očuvanje mišićne mase

✔ vlakna – doprinose sitosti i povoljnijem odgovoru glukoze nakon obroka

✔ kvalitetne izvore masti – kao deo uravnoteženog načina ishrane

✔ telesnu kompoziciju – kada postoji višak telesne mase, njeno postepeno smanjenje može doprineti poboljšanju metaboličkih i reproduktivnih parametara

I možda najvažnije: plan mora biti održiv.

Nema mnogo koristi od „savršene PCOS dijete“ koje možete da pratite dve nedelje. Cilj je napraviti način ishrane koji odgovara vašim potrebama, zdravstvenom stanju i svakodnevnom životu.

Ishrana ne leči PCOS, ali predstavlja važan deo upravljanja ovim stanjem, zajedno sa fizičkom aktivnošću, praćenjem zdravstvenog stanja i terapijom kada je potrebna.

Nutricionistički pregled omogućava da sagledamo laboratorijske nalaze, telesnu kompoziciju, način ishrane i navike i na osnovu toga napravimo individualni plan ishrane.

📩 Zakažite nutricionistički pregled i izradu plana ishrane prilagođenog vašim potrebama.

Na laboratorijskom nalazu videli ste povišen holesterol i prvo pomislili: „Moram da izbacim masnu hranu.“

Ali priča o holesterolu je mnogo složenija.

Holesterol je organizmu potreban – učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana, stvaranju određenih hormona i žučnih kiselina. Deo holesterola unosimo hranom, ali ga naš organizam, prvenstveno jetra, i sam proizvodi.

A šta zapravo znače „dobar“ i „loš“ holesterol?

LDL, koji često nazivamo „lošim holesterolom“, prenosi holesterol do tkiva. Kada ga u krvi ima previše, može doprineti njegovom taloženju u zidovima arterija i razvoju ateroskleroze, čime raste rizik od srčanog i moždanog udara.

HDL, poznat kao „dobar holesterol“, učestvuje u transportu viška holesterola iz perifernih tkiva nazad ka jetri, gde može dalje da se preradi i eliminiše.

Zato nije važan samo ukupan holesterol, već čitav lipidni profil i procena ukupnog kardiovaskularnog rizika.

A da li je za povišen LDL dovoljno samo izbaciti masnu hranu?

Ne. Nisu sve masti iste, a na nivo holesterola utiče mnogo više od jedne namirnice.

✔ Zasićene masti – njihov veći unos može doprineti povećanju LDL holesterola.

✔ Nezasićene masti – zamena dela zasićenih masti nezasićenim predstavlja jedan od važnih principa ishrane za zdravlje srca i krvnih sudova.

✔ Rastvorljiva vlakna – mogu doprineti smanjenju LDL holesterola.

✔ Telesna težina i fizička aktivnost – posebno su značajne kada postoji višak telesne mase ili drugi metabolički faktori rizika.

✔ Genetika – kod nekih osoba povišen LDL ima izraženu naslednu komponentu, zbog čega može biti visok čak i kada osoba vodi računa o ishrani.

Ishrana zato jeste važan deo regulacije povišenog holesterola, ali nije jedini faktor.

Nutricionistički pregled omogućava da sagledamo laboratorijske nalaze, zdravstveno stanje, način ishrane, telesnu kompoziciju i životne navike, a zatim napravimo individualni plan ishrane prilagođen konkretnim potrebama.

Kada je potrebna medikamentozna terapija, pravilna ishrana je njen važan saveznik – ne zamena.

📩 Zakažite nutricionistički pregled i izradu individualnog plana ishrane.

Doktor vam je rekao da imate masnu jetru, a vi se pitate: šta to zapravo znači i kako ishrana može da pomogne?

Metabolička disfunkcija povezana sa steatotičnom bolešću jetre (MASLD), odnosno ono što se često naziva „masnom jetrom“, nastaje kada se u ćelijama jetre nakuplja prekomerna količina masti.

Često je povezana sa insulinskom rezistencijom, viškom visceralnog masnog tkiva, gojaznošću, povišenim trigliceridima, poremećajem glikemije i drugim metaboličkim faktorima.

Kod dela osoba bolest može vremenom napredovati od jednostavnog nakupljanja masti do zapaljenja i oštećenja jetre, fibroze, a u uznapredovalim slučajevima i ciroze. MASLD je takođe povezan sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Gde je tu ishrana?

Kod masne jetre promena životnih navika predstavlja veoma važan deo pristupa. Kada postoji višak telesne mase, njeno postepeno smanjenje može značajno smanjiti količinu masti u jetri.

Ishrana se ne svodi na jednu „zabranjenu“ namirnicu. Važan je celokupan obrazac:

✔ više povrća, mahunarki i drugih izvora vlakana
✔ kvalitetni izvori proteina
✔ prednost nezasićenim mastima u odnosu na veće količine zasićenih masti
✔ manje zaslađenih napitaka, dodatih šećera i ultraprerađene hrane
✔ obroci i energetski unos prilagođeni individualnim potrebama

I upravo zato ne postoji jedna dijeta za masnu jetru koja odgovara svima.

Nutricionistički pregled omogućava da sagledamo zdravstveno stanje, postojeće nalaze, navike, telesnu kompoziciju i ciljeve, a zatim napravimo plan ishrane prilagođen konkretnom stanju.

U Akademiji Cojić nutricionistički pregled i individualni plan ishrane mogu biti deo podrške osobama sa masnom jetrom, uz redovno medicinsko praćenje i terapiju kada je lekar propiše.

Jetra ima veliku sposobnost oporavka, a promene životnih navika mogu napraviti značajnu razliku – posebno kada se sa njima počne na vreme.

📩 Zakažite nutricionistički pregled i izradu individualnog plana ishrane.

Insulinska rezistencija nije isto što i „jedem previše šećera“.

Insulin je hormon koji omogućava glukozi iz krvi da uđe u ćelije i bude iskorišćena kao izvor energije. Kod insulinske rezistencije ćelije slabije odgovaraju na njegovo dejstvo, pa organizam često mora da proizvodi više insulina kako bi održao nivo glukoze u krvi.

Zato pristup ishrani ne znači samo izbacivanje slatkiša.

Važni su i:

✔ količina i izbor ugljenih hidrata
✔ dovoljno proteina i vlakana
✔ raspored i sastav obroka
✔ ukupni energetski unos
✔ telesna kompozicija
✔ redovna fizička aktivnost

Posebno je važna i mišićna masa, jer su skeletni mišići jedno od glavnih mesta na kojima organizam koristi glukozu.

Zato kod insulinske rezistencije ne postoji jedna univerzalna „IR dijeta“.

Cilj je napraviti način ishrane koji doprinosi boljoj regulaciji glukoze i insulina, ali koji je istovremeno prilagođen zdravstvenom stanju, sastavu tela, navikama i potrebama konkretne osobe.

Ishrana je važan deo upravljanja insulinskom rezistencijom, ali nije zamena za dijagnozu, praćenje i terapiju koju određuje lekar.

📩 U Akademiji Cojić plan ishrane kreiramo individualno, nakon razgovora, procene i analize sastava tela.

Tokom prethodnih nedelja govorili smo o tome kako funkcionišu limfni sistem, mišići, telesna voda, minerali, metabolizam i osećaj gladi.

Sve te teme imaju jednu zajedničku poruku:

Ne postoje dva ista organizma.

Zbog toga ne postoji ni jedan plan ishrane ili program koji odgovara svima.

Ono što daje odlične rezultate jednoj osobi, ne mora biti najbolji izbor za drugu.

Upravo zato svaki program u Akademiji Cojić započinje detaljnom analizom organizma.

Prvi korak je razgovor, tokom kojeg upoznajemo vaše navike, ciljeve i zdravstveno stanje.

Zatim sledi InBody analiza, koja nam daje uvid u sastav tela – količinu mišićne mase, masnog tkiva, telesne vode, minerala i druge važne parametre.

Na osnovu svih prikupljenih informacija kreira se individualni plan ishrane i, kada postoji potreba, preporučuje program tretmana prilagođen vašem organizmu.

Ne lečimo broj na vagi.

Ne tražimo brzo rešenje.

Tražimo pristup koji odgovara upravo vama.

Jer uspešan program ne počinje dijetom.

Počinje razumevanjem organizma.

📩 Zakažite nutricionistički pregled i InBody analizu i napravite prvi korak ka programu koji je prilagođen upravo vašim potrebama.

Glad je jedan od najvažnijih mehanizama kojima organizam reguliše unos energije.

Međutim, osećaj gladi ne nastaje uvek iz istog razloga.

Fiziološka glad javlja se kada organizmu ponestaje energije. Razvija se postepeno i predstavlja signal da je vreme za obrok.

S druge strane, ponekad jedemo i kada organizmu energija nije potrebna. Na to mogu uticati navike, miris i izgled hrane, društvene situacije ili emocionalna stanja.

U regulaciji gladi učestvuje više hormona i nervni sistem.

Na primer:

✔ Ghrelin se proizvodi uglavnom u želucu i doprinosi osećaju gladi.

✔ Leptin, hormon koji se stvara u masnom tkivu, učestvuje u regulaciji sitosti i dugoročne energetske ravnoteže.

Pored hormona, na apetit utiču i kvalitet sna, nivo fizičke aktivnosti, raspored obroka i sastav ishrane.

Zbog toga cilj nije samo "manje jesti".

Mnogo je važnije razumeti zašto osećamo glad i kako organizam reguliše apetit.

U Programu mršavljenja posebna pažnja posvećuje se pravilnom rasporedu obroka, adekvatnom unosu proteina i vlakana i izgradnji navika koje doprinose boljoj kontroli gladi i sitosti.

Jer kada razumemo signale koje nam organizam šalje, mnogo je lakše graditi održive navike u ishrani.

📩 Zakažite nutricionistički pregled i saznajte kako da ishranu prilagodite potrebama svog organizma.

„Sigurno mi je usporen metabolizam.“

Ovo je jedna od najčešćih rečenica kada razgovaramo o telesnoj težini.

Ali šta je zapravo bazalni metabolizam (BMR)?

Bazalni metabolizam predstavlja količinu energije koju organizam troši u potpunom mirovanju kako bi održavao osnovne životne funkcije, poput rada srca, disanja, rada mozga, bubrega i drugih organa.

Drugim rečima, to je energija koju vaše telo troši čak i kada ceo dan ne biste imali nikakvu fizičku aktivnost.

Na visinu bazalnog metabolizma utiču različiti faktori, među kojima su:

✔ godine života

✔ pol

✔ telesna građa

✔ količina mišićne mase

✔ zdravstveno stanje organizma

Za razliku od godina, na koje ne možemo da utičemo, na pojedine faktore možemo.

Na primer, očuvanje ili povećanje mišićne mase doprinosi većoj potrošnji energije u mirovanju, jer su mišići metabolički aktivno tkivo.

Upravo zato cilj Programa mršavljenja nije samo smanjenje telesne težine, već očuvanje mišićne mase kroz pravilnu ishranu i individualno prilagođen pristup.

Jedan od parametara koji dobijamo InBody analizom jeste i procena bazalnog metabolizma, što nam pomaže da plan ishrane prilagodimo potrebama svakog organizma.

Jer uspešan program ne počinje pretpostavkama.

Počinje razumevanjem vašeg organizma.

📩 Zakažite InBody analizu i saznajte više o svom bazalnom metabolizmu.